На североисток се формираше мраз и предизвика проблеми во железничкиот сообраќај

Lorita
By Lorita 3 Min Read
Disclosure: This website may contain affiliate links, which means I may earn a commission if you click on the link and make a purchase. I only recommend products or services that I personally use and believe will add value to my readers. Your support is appreciated!
Slovenija, Studencice, 07.02.2014, 07. Februar 2014 Sonce vzhaja nad prizadeto slovensko pokrajino, ki jo je prizadel mocan zledolom. Zled, narava, drevo, ledeni objem, led, naravni pojav, zledolom, mraz, zima, ekstremne vremenske razmere, podrto drevo, vejevje, sneg, Foto: Srdjan Zivulovic/BOBO
- Advertisement -
Ad image

Предупредувањата на метеоролозите се остварија и утрото на североистокот од земјата се разбудија во ледена школка. Лапавицата предизвика проблеми и во железничкиот транспорт, каде дел од превозите наместо со патнички возови се вршат со автобуси.

Во североисточниот дел на Словенија, лапавица се формирала ноќе и претпладне. На Фејсбук, меѓу другото, беше објавено од Зреч, Раденчев и Хоч, каде мразот прегрна дрвја и автомобили.

Лапавицата предизвика одредени проблеми и во железничкиот сообраќај. Поради мразот на електричните жици, возовите меѓу Шентиљ и Шпилфелд (Шпилфелд) во Австрија нема да сообраќаат, со исклучок на возот со број 311. Според веб-страницата на Словенечките железници, организирани се алтернативни автобуски линии.

Поради слични проблеми доцнења се очекуваат и на релации Целје – Марибор и Прагерско – Кидричево.

Како се формираат лапавица и мраз?
Мраз и лапавица се формираат кога дождот замрзнува на земјата и на зградите и дрвјата, објасни Андреј Велкаврх, метеоролог на Агенцијата за животна средина на РС, на почетокот на декември. Течната вода може да се подлади, односно да се олади под нулата без замрзнување. Капките најчесто се супер ладат кога слој од потопол воздух со позитивна температура е принуден во воздушна маса со температура под нулата. Таму се топат снегулките кои паѓаат од горниот дел на облакот низ таков слој. Но, кога ќе го продолжат патувањето кон земјата, се враќаат на долниот студен слој, каде што се ладат, но не замрзнуваат, туку се субладат, напиша Велкаврх и додаде дека ова е поедноставено објаснување.

Кога неизладените капки ќе удрат во земјата или во некоја пречка, тие веднаш се замрзнуваат и почнува да се акумулира ледена обвивка. Со слаби врнежи, мраз може да се појави и кога земјата е замрзната, кога предметите имаат температура под нулата, а капките не се подладат, туку се ладат кога ќе дојдат во контакт со ладен предмет. Овој процес е возможен само за кратко време и со слаби врнежи, бидејќи доколку има повеќе „топол“ дожд, новите капки постепено ја топат формираната ледена кора.

Во зима, кога атмосферата не е секогаш измешана во вертикална насока, а слоевите на инверзија се почести, таков топол слој во инаку студена воздушна маса може да трае неколку дена доколку временските услови ја задржат таквата состојба. Ова може да се случи за време на смолкнувањето на ветерот, кога истокот дува во близина на земјата и снабдува ладен воздух, но повисоко, не премногу силен јужен или југозападен ветер, кој носи потопол воздух, објаснувањето на Велкаврха беше сумирано на Арс.

Share This Article