Одамна заборавениот антибиотик сега може да не спаси од некои бактерии

Lorita
By Lorita 2 Min Read
Disclosure: This website may contain affiliate links, which means I may earn a commission if you click on the link and make a purchase. I only recommend products or services that I personally use and believe will add value to my readers. Your support is appreciated!
Illustration of bacterial transduction, a horizontal gene transfer mechanism that can lead to antimicrobial resistance. This illustration depicts the transduction process, whereby bacteriophages can accidentally transfer antibiotic resistance genes from one bacterium to another. First, a phage attaches to a bacterium (top left), and injects its DNA into the cell, and uses the cell's machinery to fragment the cell's genome. The fragmented genome is then packaged into individual phages (yellow phages), and some (green phage) contain fragments of the bacterium's DNA which may contain antibiotic resistance genes. Bacterial cell lysis (centre, right) then releases all of the phages. The phage containing the antibiotic resistance genes then goes on to infect another bacterium (bottom left).,Image: 625192760, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: NANOCLUSTERING / Sciencephoto / Profimedia
- Advertisement -
Ad image

Заборавениот антибиотик кој беше развиен пред речиси 80 години може повторно да помогне, овој пат во борбата против супербактериите отпорни на лекови.

Стрептотрицинот беше изолиран во 1940-тите и покажа голем потенцијал во лекувањето на инфекции предизвикани од грам-негативни бактерии.

За разлика од грам-позитивните бактерии, овие микроби немаат цврст клеточен ѕид каков што се насочени многу антибиотици. Наоѓањето алтернативи е еден од големите предизвици за фармацевтската индустрија.

Во 2017 година, Светската здравствена организација објави листа на најопасните патогени отпорни на лекови. Повеќето беа грам-негативни бактерии.

Сепак, и покрај неговиот потенцијал, стрептротрицинот беше отфрлен. Во првичната студија се сметаше за премногу токсичен за здравјето на бубрезите, а подоцна беше заборавен во научната литература.

Имено, при првичните истражувања е утврдено дека е токсичен за човечките бубрези.

Патологот Џејмс Кирби од Харвард и неговиот тим го „откопаа“ овој заборавен антибиотик, ги истражија неговите својства и го претставија под ново име – нурсеотрицин.

„Со појавата на патогени отпорни на повеќе лекови, за кои има малку или нема достапни антибиотици за лекување, време е повторно да го разгледаме и истражиме потенцијалот на она што претходно го занемарувавме“, изјави Кирби за ScienceAlert.

Норсеотрицинот се произведува од грам-позитивни бактерии од почвата. Тоа е всушност мешавина на антибиотици дадени поединечни имиња како што се стрептотрицин F и стрептотрицин Д (SD).

- Advertisement -
Ad image

Додека нурсеотрицинот и СД имаат токсичен ефект врз бубрежните клетки во лабораторија, Кирби и неговите колеги сега открија дека тоа не е случај со стрептотрицин Ф. Ова соединение сè уште е ефикасно во убивањето на грам-негативни бактерии отпорни на лекови, но во концентрации кои не се токсични.

Share This Article