Микропластиката навлезе во нашиот мозок: Сè уште не е познато колку му штети на здравјето

Lorita
By Lorita 3 Min Read
Disclosure: This website may contain affiliate links, which means I may earn a commission if you click on the link and make a purchase. I only recommend products or services that I personally use and believe will add value to my readers. Your support is appreciated!
In this picture taken on December 31, 2021 a plastic bag floats in the waters of the Indian ocean near the town of Ahangama in Galle. Negotiations on a global treaty to combat plastic pollution will resume Monday, with nations under pressure to stem the tide of trash amid calls from campaigners to limit industry influence on the talks. Some 175 nations pledged last year to agree by 2024 a binding deal to end the pollution from largely fossil fuel-based plastics that is choking the environment and infiltrating the bodies of humans and animals. The May 29-June 2 talks in Paris are tasked with agreeing the first outline for actions that could form the basis of a draft negotiating text. (Photo by Olivier MORIN / AFP)
- Advertisement -
Ad image

Проблемот со микропластиката не се намалува. Всушност, една нова студија покажува дека ситни фрагменти од пластичен отпад кои претходно биле забележани во белите дробови, тестисите, праисториските карпи и флашираната вода, исто така, се пробиле во нашиот мозок.

Една четвртина од дијаметарот на косата
Меѓународен тим на научници го анализираше миризливиот лобус на мозокот на 15 починати лица. Во осум од нив пронашле остатоци од микропластика.

Истражувачите претходно открија микропластика во згрутчување на крвта во мозокот, но ова е прва објавена студија која ја набљудува во самото мозочно ткиво.

„Иако микропластиката е откриена во неколку човечки ткива, нивното присуство во мозочното ткиво сè уште не е евидентирано. Ова ги става во фокус прашањата за потенцијалната невротоксичност на пластиката и механизмите со кои таа стигнува до мозокот“, напишаа тие во објавениот научен труд.

Полимер – насекаде, а отсега и во мозокот
Честичките и влакната биле најчестите форми, а полипропиленот бил најчесто откриен полимер. Таа е една од најкористените пластики што може да се најде насекаде; од пакување до автоделови и медицински помагала. Нивната големина варира од 5,5 микрометри до 26,4 микрометри – околу една четвртина од ширината на просечната човечка коса.

Претходните истражувања докажаа дека загадувањето на воздухот, односно честичките од него го наоѓаат патот до миризливиот лобус. Оваа студија сугерира дека микропластиката би можела да го најде својот пат до мозокот на сличен начин и по сличен пат – низ ситни дупки веднаш над миризливиот лобус.

„Идентификацијата на микропластиката во носот, а сега и во миризливиот лобус, како ранливи анатомски патишта, го поддржува тврдењето дека овој систем е многу важен влез преку кој егзогените честички стигнуваат до мозокот“, напишаа истражувачите, како што објави Science Alert. .

Здравствениот ризик сè уште не е познат
И покрај сите ризици и влијанија врз здравјето, се чини дека не можеме да ја намалиме нашата зависност од пластика. И покрај напорите да се поттикне производството на разградлива пластика, останува фактот дека производството на пластика е двојно зголемено во последните 20 години.

Она што не е јасно е штетата што ваквите честички ја имаат врз нашето здравје, но неспорно е дека зголемувањето на концентрацијата на синтетички материјали во нашиот мозок не е добра вест. Веројатно е оштетување на невроните и зголемен ризик од невролошки нарушувања, според последните истражувања.

- Advertisement -
Ad image

Исто така, има дополнителни врски со носот што мора да ги разгледаме – врската помеѓу загадувањето на воздухот и когнитивните проблеми е веќе воспоставена. Дополнителното присуство на синтетички супстанции во форма на микропластика се заканува да го влоши овој ризик.

„Некои невродегенеративни болести како што е Паркинсоновата се чини дека се поврзани со назални абнормалности кои се појавуваат како први симптоми на тие болести“, напишаа истражувачите.

Share This Article