Грција најавува брза изградба на втората порта за природен гас на Балканот

Lorita
By Lorita 3 Min Read
Disclosure: This website may contain affiliate links, which means I may earn a commission if you click on the link and make a purchase. I only recommend products or services that I personally use and believe will add value to my readers. Your support is appreciated!
Image: 184890844, License: Royalty-free, Restrictions: Specifically, you may not use the Images in ways or contexts that might reasonably be construed as pornographic, defamatory, libellous or otherwise unlawful; Specifically, you may not use images depicting any model in any unduly controversial or unflattering context, unless accompanied with a statement indicating that the person is a model and the images are being used for illustrative purposes only., Model Release: yes, Credit line: Dan Bannister / ImageSource / Profimedia
- Advertisement -
Ad image

Почетокот на комерцијалната работа, овој месец, на Интерконекторот ИГБ кој транспортира природен гас од Грција во Бугарија беше големо олеснување за нашите северни соседи. Создаде чувство на сигурност во општеството дека домаќинствата нема да „замрзнат” во зима и во исто време дека постои алтернатива за нејзината смртоносна енергетска прегратка со Русија, која веќе ги затвори славините за Бугарите, пишува грчкиот весник Катимерини.

ИГБ ја менува енергетската мапа на Балканот. Можноста регионот уште повеќе да се поврзе со енергетските мрежи на Југоисточна и Централна Европа и да стане центар е сега, со отворање и на вториот гасовод од Солун до Северна Македонија.

Атина и Скопје потпишаа договор во септември 2021 година во Солун, во присуство на американскиот амбасадор, што ја нагласува геополитичката важност на проектот.

Врз основа на договорот, се очекува гасоводот да има вкупна должина од 123 километри и да се протега од Неа Месимврија до Неготино, преку пограничната зона Евзони – Гевгелија, поврзувајќи ги националните системи за пренос на природен гас на Грција и Северна Македонија.

Неговиот почетен транспортен капацитет ќе биде 1,5 милијарда кубни метри годишно, со можност да се прошири на 3 милијарди кубни метри, а се планира гасоводот да може да транспортира и „зелен” водород.

Според последните информации, претстои објавување тендери во двете земји, а зголемен интерес е забележан и од други земји од Западен Балкан, како Србија, Косово и пред сè Унгарија.

Не смееме да си дозволиме да бидеме невнимателни или колебливи во однос на економската и, пред сè, националната изводливост на еден ваков проект со Северна Македонија. Да не си пукаме повторно во нога. Развојот во енергетиката е брз. Русија се обидува да ја надгради Турција во енергетски центар и да ги врати пазарите на Југоисточна Европа и остатокот од континентот во својата енергетска закрила, додека овие пазари се борат да станат независни. Грција, исто така, претендира на улогата на енергетски играч и ако навистина ја сака оваа улога, мора да ја активира и оваа втора (по ИГБ) порта за природен гас на Балканот, гасоводот со Северна Македонија.

Енергијата деновиве е, меѓу другото, моќна алатка за влијание: ако Грција не испрати гас во Северна Македонија, тогаш наскоро Софија ќе може да ѝ го продаде вишокот од она што ние ѝ го даваме, вовлекувајќи го Скопје во нејзините геополитички планови. Дали го сакаме ова?

Share This Article