Дали треба да бидеме загрижени за нов бран пневмонија во Кина?

Lorita
By Lorita 4 Min Read
Disclosure: This website may contain affiliate links, which means I may earn a commission if you click on the link and make a purchase. I only recommend products or services that I personally use and believe will add value to my readers. Your support is appreciated!
People wearing face masks are seen while the temperature rising to nearly 30 degrees Celsius (86 degrees Fahrenheit) in Beijing, China on May 23, 2023. There are concerns about a resurgence of the new coronavirus COVID-19.( The Yomiuri Shimbun ) (Photo by Ichiro Ohara / Yomiuri / The Yomiuri Shimbun via AFP)
- Advertisement -
Ad image

Извештаите за зголемување на болестите слични на пневмонија, кои првенствено ги погодуваат децата во северна Кина, привлекуваат внимание во последните денови. Последното мистериозно респираторно заболување за кое слушнавме предизвика пренатрупаност во болниците и го означи почетокот на пандемијата на Ковид-19, па не е премногу изненадувачки што овие извештаи предизвикаа тревога.

На 22 ноември Светската здравствена организација побара од Кина информации за оваа ситуација. Кинеските здравствени власти последователно рекоа дека избувнувањето е предизвикано од низа респираторни патогени. Значи, кои се можните причини за ова зголемување на бројот на случаи на респираторни заболувања? И дали треба да се грижиме дека некој од нив има пандемски потенцијал?

Микоплазма
Во Кина од јуни годинава се регистрирани случаи предизвикани од бактеријата микоплазма. Најчесто се лекува со антибиотици, а хоспитализацијата во случај на инфекција со оваа бактерија не е честа појава.

Микоплазмата може да доведе до феномен познат како „одење пневмонија“ каде што рендгенската снимка на градниот кош покажува многу полоша состојба отколку што би рекле кога го гледаме пациентот.

Извештаите од Тајван, сепак, сугерираат дека постои високо ниво на отпорност на микоплазма на антибиотици, што може да го објасни зголемениот број на луѓе примени во болница.

Грип
Поради маски, физичко дистанцирање и други мерки кои беа во сила во првите две години од пандемијата на Ковид, бројот на заболени од грип падна на ниско ниво. Но, откако светот почна да се враќа во „нормала“, тенденција на закрепнување гледаме и кај бројот на заразени од грип.

Грипот е најтежок кај децата помлади од пет години и постарите лица, па може да придонесе за хоспитализација на децата.

РСВ и аденовирус
Респираторниот синцицијален вирус (РСВ) може да биде сериозен кај децата, а како и грипот, тој речиси исчезна во првите две години од пандемијата. Но, сега тоа е широко распространето.

Аденовирусот, кој може да предизвика низа синдроми, вклучително и гастроентеритис и болести слични на грип, исто така придонесе за актуелната епидемија во Кина. Има извештаи за повраќање на деца и слики од деца кои примаат интравенски течности, веројатно поради дехидрација како резултат на гастроентеритис.

- Advertisement -
Ad image

Улогата на Ковид
САРС-КоВ-2, вирусот што предизвикува ковид, може да предизвика и пневмонија, но помалку кај децата. На почетокот на пандемијата, знаевме дека САРС-КоВ-2 може да покаже пневмонија на рендгенските снимки на градниот кош кај асимптоматските деца, така што и ковидот може да предизвика „пневмонија при одење“ кај децата.

SARS-CoV-2 предизвикува повеќе смртни случаи кај децата отколку грипот и веројатно придонесува за пренатрупаност на болниците.

Некои истражувања сугерираат дека САРС-КоВ-2 може да резултира и со имунолошка дисфункција по инфекцијата, што може да го објасни неочекуваниот пораст на други инфекции, вклучително и стрептококните инфекции и микоплазмата, пишува The Conversation.

- Advertisement -
Ad image

Коинфекции
Луѓето можат да се заразат со САРС-КоВ-2 и други бактерии или вируси во исто време, што исто така може да ја објасни сериозноста на моменталната епидемија. Една студија покажа дека коинфекцијата со SARS-CoV-2 и микоплазма е многу честа и води до посериозни компликации.

Share This Article